недеља, 05. јун 2016.

Nisko emisiona stakla - karakteristike i vrste


Staklo je izuzetno važan sastavni deo u građavinarstvu, u građevinskoj stolariji, fasada, za delove nameštaja, u automobilskoj industriji. Način priprema sirovina i mogućnost dodavanja raznih aditiva omogućuje proizvodnju različitih stakla u raznim bojama i sa različitim osobinama. U zavisnosti kakvi se slojevi dodaju osnovnoj staklenoj masi, dobijaju se stakla za različite namene.

Neki pokazatelji i koeficijenti

Stakla su u najužoj korelaciji sa sunčevim zracima. Sunčevi zraci nose u sebi eneriju koja nastaje u Suncu. Od ukupne sunčeve energije koja se zrači do Zemlje stiže 1/50000 deo ili oko  1350W/m2



Od ukupne svetlosti koja padne na staklenu površinu, jedan deo se odbije, jedan deo upija, a deo se propušta. Prvi deo je definisan koeficijentom refleksije, drugi koeficijentom apsorpcije, i treći koeficijentom transmisije.

Koeficijent apsorpcije nam ukazuje na potrebu kalenja stakla radi izbegavanja termo šoka samog stakla. Preporučuje se kalenje svakog stakla koje apsorbuje više od 60% energije.

Solarni faktor prestavlja ukupni zbir

a.      sunčeve energije koja je prošla kroz staklo direktnom transmisijom i
b.      zračenjem absorbirane energije u staklu i u prostoru oko stakla.

Kontrola gubitka energije
Protok energije kreće se uvek u smeru od toplijeg prema hladnijoj sredini. Posebno je bitan pravac kojom se toplota gubi iz zagrejanih prostorija. Energetski gubici su manji koliko je manji protok toplote kroz staklo.

Koeficijent toplotne provodljivosti pokazuje količinu energije koja u jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine i debljine stakla sa tople na hladniju stranu i označava se velikim slovima „K“ ili „U“.

Sva energetska zračenja koja prolaze kroz staklo i ulaze u unutrašnjost, definišemo kao dodatak sunčeve toplote. Zimi on delimično kompenzira gubitke toplote, a leti je njegovo delovanje suprotno – dodaje toplotu. Velike staklene površine kod nekih zgrada utiču na veliko zagrevanje unutranjosti prostorija.

Pojačana toplotna zaštita postiže se primenom izo stakla kojima su tehnološki poboljšana svojstva delovanja na prenos i zračenja toplotnog protoka. Nazivaju se još i niskoemisiona stakla - stakla koja mogu da kontrolišu energiju. Na njihovoj spoljašnoj površini nanesen je vrlo tanak sloj koji selektivno deluje prema sunčevoj svetlosti i koji selektuje vrstu i količinu svetlosti koju će propustiti prema dužini talasa. Najviše uspeha na smanjivanju protoka toplote kroz izo staklo donosi međuprostor između dva staklena panela. Zamenom vazduha sa nekim inertnim gasom dobija se na izolacionim karakteristikama. Sledeći korak za smanjivanje toplotnog protoka je nanošenje tankog sloja nekog metalnog oksida na površini stakla koji reflektuju samo toplotno zračenje dugih talasa. Dakle kroz stakla niske emisije gubi se mnogo manje toplote, zato što ta stakla vraćaju deo energije u prostorije. Danas postoje izo stakla kod kojih se koeficijent K kreće od 2,9 do 0,5 W/m2K.


VRSTE NISKO-EMISIONIH STAKALA

·         Float stakla

Najosnovnija kategorija su tz. float stakla, koja su podloga i osnova za proizvodnju drugih vrsta
float glass
Float staklo
prozora. Tehnološki postupak proizvodnje ovih stakala se zove „float postupak“. Osnovno obeležje ovog postupka je ta da rastopljeno staklo meša sa tečnim metalom u kontrolisanim uslovima, onda se smeša postepeno hladi, tako da je staklo idealno ravno. Kolika će biti veličina stakla određuje mogućnost njihovog transporta, a ne tehnološkog procesa njegove proizvodnje. Najznačajnija osobina float stakla je njegova bistrina i prozirnost, ujednačenost debljine i paralelnost površina.



Parsol staklo
·         PARSOL ovo se staklo tokom proizvodnje boji u peći. Boja je ravnomerno nanesena na celu površinu, dobija se vrlo dekorativno staklo koja ima svojstvo upijanja svetlosti i toplote. Primenjuje se kao podloga za reflektirajuća stakla i ogledala u građevinarstvu i automobilskoj industriji.

·         ANTIELO je reflektijrajuće staklo koje kao podlogu ima Parsol staklo koje je podloženo pirolitičkom procesu  (na još toplu staklenu masu nanosi se metalni oksid koji se potpuno utapa u tu masu). Reflektujući sloj je zaštićen staklom. Primenjuje se u građevinarstvu u fasadama na zgradama.

·         PLANILUX poseduje izuzetno ravnu površinu, radi se o bezbojnom staklu velike čistoće i bistrine. Primenjuje se u građevinarstvu, industriji nameštaja i automobilskoj industriji.

Planilux glass
Planilux


·         DIAMANT sličan je prethodnom staklu, sa tim što ima manju količinu gvozdenog oksida (Fe2O3) što omogućuje veću bezbednost i veću providnost. Primenjuje se svuda gde je potrebna dobra optika: sunčevi kolektori, pultovi i izložbeni ormari u prodavnicama i slično.

·         REFLACTASOL je  reflektujuće, pirolitično staklo slično Antielu sa tom razlikom da se metalni oksidi nanose zaprašivanjem.

·         COOL-LITE je reflektujuće staklo visokih performansi koje se proizvodi na podlozi Planiluksa ili Pasola elsktrostatskim ili magnetron postupkom. Selektivni sloj je hemijski stabilan, ali mehanički je vrlo osetljiv, pa se uvek ugrađuje zajedno sa drugim staklenim panelom. Ima veliku primenu u građevinarstvu u staklenim fasadama.

fasade from cool lite glass
Staklena fasada od Cool-lite stakla


·         STARELIO - proizvodi se na podlozi Planiluxa, ima plavičastu boju, propušta 48% svetlosti a svaga 39% energije.


Osim ovih vrsta postoji još puno vrsta i podvrsta, svaka nova generacija nosi poboljšane karakteristike toplotne i svetlosne provodljivosti što sve ukupno doprinosi u racionalnom trošenju i štednji energije.  


Нема коментара:

Постави коментар