Polovna stolarija

POLOVNA  STOLARIJA - UŠTEDA ILI MAČAK U DŽAKU?

Ova dilema važi za sve polovne proizvode, od automobila, preko kućnih aparata pa i do stolarije. U principu polovne stvari su jeftinije, ali su, mada i ne moraju da budu, manjeg kvalita od novih. Znači odnos cena-kvalitet je faktor koji determiniše da li nameravamo da kupimo polovnu ili novu stolariju. 

Na internetu je bogata ponuda, ima dosta firmi koji prodaju i uvoze polovna vrata i prozore. Kriza u državi gde ljudi imaju sve manje novca i te kako je pogodovala trgovcima polovne robe. Može da se, po naški rečeno, prođe vrlo dobro, da se plati manja cena za robu koja je vrlo dobrog kvaliteta. Ali, treba biti pažljiv. Kao i kod polovnih automobila i ovde kupac mora da razume šta kupuje.

Naravno, ne može svako da zna sve, tako da je teško običnom potrošaču, jer verovatno nema puno vremena da uđe u problematiku i da pravilno proceni vrednost robe koju kupuje. A i trgovci su poseban soj, vrlo su vešti, tako da više ne važi ono „ako ne znaš šta je dobro, kupi ono što je skuplje“, pošto ista stvar ako se prepakuje malo bolje i stavi veća cena, može da prođe kao skuplja.

Pvc polovna stolarija ušteda ili rizik? 

Kada razmišljamo o polovnoj stolariji treba da znamo nekoliko stvari. Važno je od kog je materijala stolarija, da li je od aluminijuma, PVC ili se radi o drvenoj stolariji. Na neki način naš čovek može lakše da proceni drvenu stolariju, da li zbog bliskosti drveta, ili možda zbog neimarskog gena koji poseduju ljudi sa ovog područja. 

U svakom slučaju, drvena stolarija ne sme da bude ispucana, iskrivljena, izvijena, boja treba da bude prirodna i sjajna. To se lako prepoznaje i prevare su retke. Dobri majstori mogu da obrade drvo, da išmirglaju, ofarbaju, zategnu i prikucaju gde treba, tako da od starog prozora može da se dobije „našminkani“ skoro novi.

Stolarija od PVC materijala je malo drugačija. Ona ne gubi tako brzo svoja svojstva, ona može da ostane 30 pa i do 40 godina ista. Nema krivljenja, dihtovanje je maksimalno, farba je kao nova. Naravno, treba da bude jasno da postoji kvalitetniji i manje kvaliteniji polivinil hlorid (to je stručan naziv za PVC). Postoje nemački prozori i vrata, a postoje i kineski. 

Ovo ne znači da su jedni obavezno dobri, a drugi obavezno loši, ali poznat je značaj i kvalitet nemačke hemijske industrije. U javnosti se priča da se u Zapadnoj Evropi izbacuje PVC stolarija i PVC laminat, jer je ona otrovna i štetna za ljudsko zdravlje, te da ta roba završava na našem tržištu gde nema kontrole kvaliteta, dok se kod njih ugrađuje aluminijumska stolarija ili kombinacija drvo-aluminijum. 

Nećemo ovde ulaziti u standard Austrijanaca i Nemaca, svakako da je to bolje i kvalitetnije, ali ne znači da ja ova druga loša i štetna po zdravlje. Jednostavno i od dobrog postoji bolje. Ovde pričamo o praznom džepu našeg čoveka koji se dovija kako da sa ovo malo para kupi nešto što poseduje  neki minimum kvaliteta.

Umesto zaključka

Možda treba da se zadržimo na još jednom momentu, a to je da polovna stolarija ugrožava domaću proizvodnju (nove) stolarije. Nelojalna konkurencija je velika opasnost. U najvećoj meri trguje su u zoni sive ekonomije, kupovine se obavljaju u 4 oka, vrlo retko se plaća porez i ostale dažbine, stolariju možemo naći čak i na buvljaku. 

Naravno da država može i treba o tome da povede računa, i da trgovinu sa polovnom stolarijom uvede u legalne kanale, da uspostavi kontrolu, od čega će korist imati i kupci i trgovci.

Komarnici

Zaštita od komaraca - komarnici

Globalno zagrevanje, u šta god da verujete, ali činjenica je da klima na ovim prostorima postaje sve toplija. I ako je verovati našim statističarima leta su sve toplija i toplija.

Naravno, statističari se fino ograde pa do iskažu kroz prosečnu godišnju temepraturu. Iako se tokom jedne kalendarske godine pojave periodi izuzetno hladnih dana, to ne utiče na celokupni trend. A sa porastom temperature dolazi i do promena u ekosistemu koji nas okružuje, promene se dešavaju kako u biljnom tako i u životinjskom svetu.

Smatra se (naravno postoje i druga mišljenja) da su ove promene neizbežne i nepovratne, pošto države ne preduzimaju mere koje su neophodne da bi se promena klime zaustavila, i da svaka država i svaki pojedinac treba da preduzme mere prilagođavanja.

Te promene mogu da budu čak i korisne ako se kontrolišu,  na primer mogućnost dve žetve, otvaranje plovnog puta preko Artika, manji troškovi za grejanje i sl. Ali, štetne posledice su daleko izraženije i opasnije.

U Srbiji se ne razmišlja previše oko globalnog zagrevanja planete ali promene se već primećuju. Jedna od njih je i pojava gmizavaca, insekata i bolesti koje na ovim prostorima nikada nisu postojale.

Komarci

U ovom tekstu pričamo o komarcima. Oni su „iskoristili“ toplo vreme i povišenu vlažnost u svoju korist. Zimski mrazevi koji su uništavali njihova jajašca i larve, su sve ređi, tople noći sve češće, njihov životni vek se produžio, razmožavanje pojačalo.

Jednom rečju ima više komaraca, koji duže žive i ima ih maltene preko cele godine.

Entomolozi su utvrdili da ja dodat još jedan ciklus razmnožavanja, a to znači još jedna generacija u kalendarskoj godini.

Osim nezgodnog svraba kada vas komarac ubode, (kod nekih ljudi javlja se i alergija na ubod komarca), on može da prenese uzročnike mnogih bolesti (bakterija, virusi, plazmide) koje su nove za ovo podneblje.

Primer je virus Nilske groznice. Virus je bio endemit u Ugandi, a sada se proširio po celoj južnoj Evrope, pa i kod nas. Glavni vektor (prenosilac) je tigrasti komarac, koji je isto tako gost u našim krajevima.

Dakle, komarci su postali neprijatelj koga treba izbegavati i uništiti. Jedan od najefikasnijih načina je prskanje raznim insekticidima. Ono može biti iz vazduha i sa zemlje.

Teži se da se izbegava prskanje iz aviona pošto je utvrđeno da je štetno kako po zdravlje ljudi tako i po pčele, narušava normalan prehrambeni lanac neselektivnim uništavanjem i drugih (korisnih) insekata, pa čak i manjih ptica.

Pošto je vek komaraca produžen, potrebno je i više ciklusa prskanja. Umesto 2 ili 3 puta godišnje potrebno je još jedno u rano proleće, i možda još jedno u novembru. Hemikalije treba da budu neškodlive po zdravlje ljudi, tako da je kontrola istih vrlo važna.

A sve to uvećava troškove. U godinama sve manjih sredstava u gradskim i državnom budžetu, sve je teže naći sredstava za uništavanje štetnih insekata.

Pojavile su se privatne firme koje uskaču i popunjavaju tu prazninu, ali one deluju na mikro nivou (zgrade, dvorišta, kuće) i ne mogu da obuhvate šume, rečne obale ili jezera.

To znači da je zaštita nepotpuna. Naravno, postoje i razni narodni recepti, tipa postavljanja kvaca, raznih biljaka i mirisnih trava, ovog i onog, svako ko je probao da se tako zaštiti zna rezulta th pokušaja.

Komarnici kao zaštita od insekata

Postoji i pasivna zaštita, u šta spada ograničavanje i sprečavanje ulaska insekata u prostorije. To se postiže pomoću komarnika. Firme koje proizvode pvc stolariju su prepoznale tu mogućnost za svoj biznis i nude široke palete ovih proizvoda. Ima ih u raznim dimenzijama, obilka, kvaliteta.

Okvir se proizvodi od fiberglasa, drveta, PVC ili od drugih materijala otpornih na klimatske uslove, montiraju se na prozore ili balkonska vrata tako da ne ograničavaju kretanje. Mrežica je od fine tkanine koja ne dozvoljava da prođu insekti ali dozvoljava ulazak svetlosti i neometanu cirkulaciju vazduha.

Komarnici po meri, odnosno komarnici koji se rade po meri tako da mogu da se montiraju na svaki otvor.

I na kraju umesto zaključka. Pojedinac ne može da utiče na hemijsku zaštitu, ali može da ograniči ulazak komaraca u svoj dom.

PVC stolarija - opasnost za domaću drvnu industriju?

PVC stolarija - opasnost za domaću drvnu industriju?

U poslednje dve decenije svedoci smo kako PVC, i u manjoj meri aluminijumska stolarija, osvaja tržište u Srbiji i šire na Balkanu. Drveni prozori i drvena vrata gube svoj udeo u tržištu, posebno se to odnosi na drvene prozore pošto se danas vrlo retko ugrađuju. Ulazna drvena vrata se još drže ali i ona uzmiču pred prednostima koje ima PVC stolarija: ona je lakša, bolje dihtuje, duže traje, lakše se održava i možda najvažnije, jeftinija je.

Mali istorijat

Za vreme Jugoslavije drvna industrija je bila organizovana u velike drvne kombinate koji su bili zaštićeni i držali su monopol na tom prostranom tržištu. Posle raspada države, raspali su se i oni, a njihovu ulogu preuzele su manje privatne firme. One su bile fleksibilnije i lakše su se prilagođavale novonastaloj situaciji na tržištu, brže i uspešnije su reagovale na promene. Posao je cvetao i pojavilo se dosta malih i srednjih firmi koje su se bavile na ovaj ili onaj način proizvodnjom drvene stolarije. Znalo se reći, ko nije imao šta da radi bio je ili moler ili stolar. Naravno to je dovelo do pada kvaliteta, naročito sa dolaskom ekonomske krize.

Konkurentnost PVC stolarije

Upravo tada je stolarija od PVC materijala došla do izražaja, pošto je njen kvalitet bolji i ujednačeniji. Naravno i cena je prihvatljivija. Suočena sa ovom situacijom drvna industrija se organizuje i traži od države i njenih institucija zaštitu. Traže za sebe pomoć i subvencije, povlašćene porezne stope i veće carinske stope za uvoz PVC stolarije i profila od kojih se ona izrađuje.
Kao glavnu argumentaciju u svoju korist navode to da drvna industrija zapošljava domaću radnu snagu, da koristi domaće resurse, da puni budzet svojim doprinosima i da treba da bude strateška grana, dok se sa širenjem PVC i aluminijumske stolarije na našem prostoru, razvija proizvodnja drugih država. Navodi se i to da su proizvođači iz Hrvatske i Slovenije već izdejstvovali ove povlastice.

Da pogledamo malo tu njihovu argumentaciju. Teško je odrediti koliko radnika koja industrija zapošljava pošto se dosta radi na crno, radnici su neprijavljeni posebno u malim i srednjim preduzećima, ali zdrava logika kaže da je taj broj podjednak i u pogonima koje proizvode drvenu i u kompanijama koje proizvode PVC i alu stolariju.

Koliko je stvarno sirovina iz domaćih izvora. Šta ulazi u jedna vrata?

• konstrukcija od letvi, nejčešće od lipe, topole ili drugog mekog drveta. 
• na tu konstrukciju sa obe strane se stavljaju ploče od medijapana (MDF)  ili iverice 
• između dve MDF ploče ide ispuna od kartonskog saća
• na medijapansku ploču lepi se furnir 

Od domaćih izvora ovde se nabavljaju samo letve, ali čak i one se (doduše u manjoj meri), uvoze iz Ukrajine gde je drvo daleko jeftinije. U Srbiji ne postoji proizvođač furnira, on se u najvećoj meri uvozi iz Italije, medijapan dolazi iz Austrije, Slovenije, i malo iz Bosne i Hercegovine. Lepak i razni lakovi su ili iz Nemačke ili iz Italije. Još je izraženija situacija sa proizvodnjom prozora: mi u Srbiji više nemamo proizvodnju stakla, štokovi se uvoze gotovi iz zapadnoevropskih zemalja. Znači sve je iz uvoza.

Kad se sve ovo zna i uzme u obzir, nema razloga da država štiti proizvođače drvene stolarije, time bi se samo narušilo tržište. Potrebno je ostaviti da samoregulaciona moć tržišta odredi koji će proizvođaći  biti pobednici a koji gubitnici.

Na kraju traži se ravnoteža između kvaliteta i cene, a tu PVC stolarija svakako pobeđuje.